BBC: Mali izgledi da Island otplati dug stranim poveriocima

Jedna od vodećih agencija za procenu kreditne sposobnosti zamalja snizila je u utorak status dugoročnog duga Islanda na najniži nivo tzv kreditnu sposobnost "za otpad" – čime je ocenila da su vrlo mali izgledi da će Island otplatiti svoj veliki dug stranim poveriocima.

Agencija "Fič rejtings" se odlučila da spusti rejting Islanda na najniži nivo pošto je predsednik te zemlje odlučio da raspiše referendum o otprati duga od preko pet milijardi dolara Britaniji i Holandiji.

Agencija je saopštila da je vest – da će se o otprati tog duga državljanima i vladama dve zemlje odlučivati na referendumu – izazvala novi talas političke, ekonomske i finansijske nesigurnosti.

Odluka o referendumu je usledila pošto je više od četvrtine Islanđana potpisalo peticiju žaleći se na uslove otplate duga, koji su islandske banke i vlada napravili u vreme kreditne krize 2008. i na čiju se otplatu obavezala islandska vlada.

Kriza je nastala kada islandske banke propale i nisu mogle da isplate novac brojnim deponentima iz Britanije i Holandije kojima su britanska i holandska vlada garantovale bezbednost uloga u islandskim bankama.

Štediše iz Britanije i Holandije su bile privučene u islandske banke visokim kamatama u vreme ekonomskog buma nekoliko godina ranije.

Međutim, iako je odlučeno da se o otplati odlučuje na referendumu, islandska vlada je saopštila u utorak da ne odustaje od svoje obaveze da poštuje ono što je obećala.

Ministar finansija Staingrimur Sigfuson je objasnio stav svoje vlade govoreći u programu BBC-ija.

"Mi smo, naravno, razočarani jer to nije bio rezultat kakav smo želeli. Uložili smo mnogo truda da rešimo taj problem i verovali smo da smo pronašli rešenje. Predsednik, u skladu sa ustavom, ima pravo da stavi veto, i tu ništa ne možemo. Ponavljam da je islandska vlada i dalje u potpunosti posvećena sprovođenju postignutih dogovora i da će se pobrinuti da Island poštuje sve svoje međunarodne obaveze", rekao je ministar Sigfuson.

BBC-ijev ekonomski analitičar smatra da je odluka predsednika Islanda Olafura Ragnara Grimsona o referendumu reakcija na vrlo rasprostranjeno protivljenje u zemlji uslovima otplate duga – i da učesnici kampanje za promenu uslova otplate smatraju da su uslovi teški za Island.

Umesto da potpiše odluku o obavezi da Island otplati dug Britaniji i Holandiji, predsednik Grimson želi referendum o zakonu koji će to regulisati – objašnjava BBC-ijev analitičar – dok su islandske banke vrlo zadužene prema stranim partnerima i ne mogu da otplate svoj dug iako su u međuvremenu, od izbijanja krize, nacionalizovane.

Ako Island ne bi uspeo da primeni uslove otplate duga o kojima je postignut dogovor sa Britanijom i Holandijom, ističe BBC-ijev analitičar Endju Voker, to bi moglo da postane prepreka većoj stranoj ekonomskoj pomoći i članstvu Islanda u EU.

Holandska vlada je saopštila da je vrlo razočarana odlukom islandskog predsednika da ne stavi svoj potpis na predlog zakona – a isto važi i za vladu u Londonu, što je BBC-iju potvrdio lord Majners iz britanskog ministarstva finansija.

Boji Auguston, urednik informativnog programa islandskog javnog servisa, ne krije međutim svoj pesimizam u pogledu daljeg razvoja događaja.

"Ne znam kako će sa čisto tehničke strane biti moguće da vlada ispuni preuzete obaveze, a u ovom trenutku nije potpuno jasno ni da li će uopšte biti referenduma. Tako komplikovani međunarodni sporazum je vrlo nezahvalan kao pitanje o kojem građani treba da se izjasne. Ovim najnovijim razvojem događaja ne samo da je dovedeno u pitanje približavanje Islanda Evropskoj uniji i dobijanje kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, već je, kao što su to istakli neki politički analitičari, prisutan rizik da Island postane međunarodni parija. Postoji i opasnost da vlada padne, pa ćemo pored finansijske i monetarne biti suočeni i sa ustavnom i političkom krizom", ocenio je u programu BBC-ija islandski novinar Boji Auguston.